Egzotična agava

Agava ima velike rozete mesnatih listova sa oštrim vrhom i glatkim ili nazubljenim ivicama. Stablo je debelo i kratko, pa izgleda kao da listovi idu direktno iz korena.

Mnoge suptropske biljke, kao što je agava, mogu da se gaje i u kontinentalnim uslovima. Agava je najviše rasprostranjena u Meksiku, Južnoj Americi, južnim i zapadnim delovima Sjedinjenih Država. U Evropu je preneta 1561. godine. Ime je dobila po grčkoj reči "agauos", što znači uzvišen i odnosi se, pre svega, na visinu cvetne stabljike. Domoroci iz Meksika od agava su pravili olovke, eksere i igle, dok se u zemljama Srednje Amerike od nje proizvodi vino i rakija. Ipak, najpoznatiji proizvod koji povezujemo sa ovom biljkom je tekila, meksičko nacionalno piće. Tekila se proizvodi od cvetova i soka agave. Sok od agave u farmaciji upotrebljava se kao zamena za šećer kod dijabetičara. Osim što je lekovita, agava se koristi i kao ukrasna biljka. Agava je biljka iz porodice kaktusa. Na njeno cvetanje čeka se nekoliko decenija, ali baš u trenucima kada je najlepša i najraskošnija, agava ugine. Ipak, pre nego što ugine, agava pušta gomilu semenki iz kojih će nastati nove biljke.

Izgled biljke - Agava ima velike rozete mesnatih listova sa oštrim vrhom i glatkim ili nazubljenim ivicama. Stablo agave je debelo i kratko, pa izgleda kao da listovi idu direktno iz korena. Cvetovi su u obliku zvonca ili levka. Grupisani su u cvasti koje se nalaze na visokoj stabljici. Tokom cvetanja visoko stablo koje izlazi iz središnjag dela biljke nosi mnoštvo malih cvetova.

Gajenje u bašti - Agavama odgovaraju sunčane pozicije (zaštićene od direktnog sunca) ili polusenka. Najbolje uspevaju na propusnom ilovastom i peskovitom zemljištu neutralne ili slabe alkalne reakcije. Dobro podnose sušu, a u periodu rasta potrebno ih je umereno zalivati.

Gajenje u saksiji - Da bi biljka dobro napredovala potrebno joj je mnogo sunca. Tokom zime zaliva se umereno, a u letnjim mesecima jednom u od sedam do deset dana. Prihranjuje se od aprila do avgusta đubrivom za kaktuse. Presađuje se svake godine u aprilu. Zemlja za presađivanje trebalo bi da se sastoji od baštenske zemlje, krupnog šljunka i treseta. Mešavinu možete sami da napravite. U toku zime biljku držite na zastakljenoj terasi, na temperaturi od oko osam stepeni.

Uskolisna agava (Agave striata) ima listove svetlozelene ili plavozelene boje sa crvenkastim prelivom. Listovi su brojni i pravilno raspoređeni, tako da izgledom podsećaju na loptu. Cvetovi su žuti i javljaju se na cvetnoj dršci, dugoj oko 3 metra. Biljka dostiže visinu od 45 do 60 cm. Minimalna temperatura koju podnosi je - 3 stepena. Može se uzgajati u saksiji.

Agava kraljice viktorije ma prelepe listove tamnozelene boje sa belom prugom na naličju listova koja zapravo predstavlja ostatke starih listova. Listovi imaju jednu bodlju na vrhu. Cvetovi su na drškama dugim od 2 do 4 metra, žuto-zelene ili kremkaste boje, dok neke forme imaju crvenkaste mrlje na cvetovima. Ova agava može da podnese temperaturu do - 13 stepeni.

Agave parryi može da dostigne visinu od 30 do 60 cm i širinu oko 90 cm. Biljka je veoma otporna na niske temperature, pa relativno lako može da podnese i - 23 stepena. Listovi su plavičasto-zeleni, uvijeni i sa gustim belim bodljama. Cvet je žute boje i smešten je na vrhu drške dugačke 4-5 metara. U našim kontinentalnim uslovima gaji se podvrsta couesii,koja je slična prethodnoj, ali je nešto nižeg rasta (visine je do 40 cm). Najlepša podvrsta je truncata. Niskog je i kompaktnog rasta (svega 30 cm), listovi su široki, plavičasti, blago uvijeni i gusto zbijeni u rozetu.

Agavehavardiana ima plavičasto-zelene i blago uvijene listove sa kraćim, gusto raspoređenim bodljama. Cvetovi zelenkasto-žute boje nalaze se na dugačkim drškama sa crvenkastim mrljama. Može da izdrži temperaturu i do - 20 stepeni.

Autor: Dipl. inž. Ivana Čolović
Izvor: Novosti