Sađenje, presađivanje i nega drveća

Tehnika sadnje je ista kao i u voćarstvu. Presađivanje se može izvoditi sa busenom (odraslija stabla) ili bez busena (samo mlada stabla, i to lišćari). Sadi se i presađuje u jesen posle lišća (novembar i decembar) i u proleće pre kretanja vegetacije (februar – mart pa i u prvoj polovini aprila). Sadnice sa busenom mogu se presađivati tokom čitave godine, uz maksimalnu pažnju prilikom izvođenja radnih operacija.

Veličina busena sadnica: za stabla srednjeg uzrasta 125x125x80 cm, a za odrasla stabla 200x200x100 cm.

Veličina jame za sadnju: za presađivanje bez busena 75x80x80 cm (za lišćare) i 80 -100x80 cm za četinare).

Prilikom sadnje sadnica u grupama voditi računa da broj stabala (kod manjih grupa) bude neparan (3,5,7), u cilju pružanja lepšeg vizuelnog efekta. Koristiti zdrave i lepo razvijene sadnice.

Prilikom presađivanja na svako stablo (posle sadnje) doda se 25-30 litara vode. U toku vegetacije zaliva se 3-4 puta (u toku leta i jeseni) sa 50-60 litara vode po stablu. Ako su leto i jesen izuzetno sušni zaliva se i više puta.

Pored zalivanja u toku vegetacije treba primenjivati i ostale aagrotehničke mere kao što su: orošavanje, čiji je cilj da se prašina i druge čvrste čestice koje su se nataložile na površini lišća spiranjem uklone, obrada zemljišta oko posađenih biljaka u cilju razbijanja pokorice čime se sprečava prekomerni isparavanje vlage iz zemljišta, kao i uništavanje korovskog bilja, dodavanje hranljivih materija đubrenjem stajnjakom ili veštačkim đubrivima, kao i zaštitu stabala od štetočina i biljnih bolesti. Sve ove agrotehničke mere izvode se kao i u voćarstvu.

Zaštita dragocenih zimzelenih vrsta od niskih temperatura može se izvoditi putem uvijanja u asure od rogozi, rukovetima slame, pokrivanjem lisnikom ili čak i nabacivanjem snega(ako ga ima).

Lomljenje grana usled velikih količina snega može se sprečiti: skupljanjem grana i obmotavanjem krune likom i kanapom (za vrste koje imaju krte i uspravne grane – piramidalna tisa, kleka, vanhutova suručica, vrbolisna suručica i dr.). Lomljenje grana ostalih vrsta belog bora, dugoigličave jele i sl. Sprečava se stresanjem nagomilanog snega pomoću dugih motki.

Kod vrsta koje rano cvetaju negu krune – orezivanje treba primenjivati u proleće posle cvetanja (precvetavanja), a kod vrsta koje kasno cvetaju u toku jeseni, posle završetka vegetacije ili u proleće pre kretanja vegetacije. Pošto sve vrste nisu podjednako osetljive prema orezivanju, treba znati da loše podnose orezivanje – gorki javor, beli jasen, jarebika, a da ga uopšte ne podnose – breza, divlji kesten, borovi, ariš, jele i kedrovi. Ostale vrste podnose umereno orezivanje.