Zašto su azijska pejzažna arhitektura i dizajn vrta bili tako veliko razočaranje u dvadesetom veku? Postoji dosta radova koji ne deluju ekološki i u skladu sa okolinom, gotovo da nisu dela čoveka - ili previše nalik na Ameriku ili Evropu. Na sreću postoje određeni izuzeci, uključujući i dizajn pejzaža iz 21. veka za organizaciju Međunarodnih vrtova kralja Abdula i priobalski put Abu Dabija. Umesto pisanja eseja, (što sam ustvari i uradio u poslednjem poglavlju azijskih vrtova) dajem vam kratku izjavu da su problemi vezani za azijski vrt i pejzažni dizajn u dvadesetom veku nastali zbog slabog razumevanja istorije i teorije dizajna. To su nedovoljno cenili sledeći:

• Mnoge pejzažne arhitekte koje su zanemarile činjenicu da je teorija njihovog zvanja 14. maja 1863. bila stara barem 4000 godina (Norman T. Njutn navodi ovaj datum kao prvi dan zvanične upotrebe zvanja Pejzažni arhitekta – znao je da je da je umetnost starija ali njegova percepcija teorije obuhvata period od 1863. godine pa nadalje)
• Azijski klijenti i dizajneri koji su verovali da Aziju treba osavremeniti čineći je što sličnijom zapadu
• Svetska banka i sa njom povezane ustanove zadužene za razvoj koje su bile ubeđene da je bolje ono što je sa zapada, jer je zasnovano na nauci, i zato što je nauka osnovno merilo istine
• Mnoge arhitekte, inženjeri i izrađivači planova koji su strasno verovali u podrobno planiranje i stoga zagovarali tragediju ženstvenog dizajna
• Bankari i trgovci nekretninama koji su verovali da je obračunavanje kratkoročnog profita pravi način da se dobar projekat razlikuje od lošeg
• Apstraktna priroda internacionalne teorije savremenog dizajna
• Nedovoljno poznavanje azijske istorije i dizajna.

Ispravka ovih sedam smrtnih grehova treba da guta tu divnu osobinu Azijaca – HARMONIJU. Bitna je istorija, bitna je teorija, nauka, verovanja, bitan je profit, bitna je ekologija, dizajn, ljudi – svi smo bitni!