Postoje i biljke koje koje upijaju dim, prečišćavaju vazduh od prašine i mirišu "toplo".

Pogled na umirujuće boje i skladne listove otklanja depresiju tokom hladnih i mračnih zimskih dana. Uz to, biljke pročišćavaju vazduh i šire predivne mirise. Vazduh u kućama najčešće je zagađeniji od onog na ulici, a glavni krivci su proizvodi za čišćenje, osveživači vazduha, boje i sredstva za dezinfekciju.

Opširnije...

Umesto da brojite dane do marta, donesite proleće u vašu kuću sa bašticom u zatvorenom. Ne samo da će svetlo zelene nijanse oživeti u sivim zimskim danima, već ćete gajenjem sopstvenog bilja i začina uštedeti novac u samoposluzi.

Gajenje sopstvenih biljaka unutra, na pr. majčine dušice ili bosiljka, je isto tako lako  kao i gajenje napolju. Sve što je potrebno su odgovarajući materijali i mesto  pored prozora. Začinskom bilju je potrebno najmanje četiri do šest sati sunčeve svetlosti.

Opširnije...

Naučnici na Havajima su otkrili populaciju mahovine koja se već 50.000 godina sama iznova i iznova klonira i danas je verovatno najstariji višećelijski organizam na Zemlji.

Ova vrsta mahovine stručnog naziva Sphagnum palustre može da se nađe širom severne hemisfere, međutim, čini se da se samo na Havajima razmnožava kloniranjem bez potrebe za oplodnjom ili sporama.

Opširnije...

Jedan od najboljih trikova jeste da na zelene listove papirnim ubrusom utrljate malo majoneza.

Volite biljke, ali ste nesrećni jer cveće koje držite u stanu nikada ne izgleda kao ono u cvećarama? E, pa, to je zbog toga što iskusni cvećari primenjuju razne trikove kako bi biljkama dali poseban sjaj. Jedan od najboljih, ujedno i najjednostavniji, jeste da na zelene listove papirnim ubrusom utrljate malo majoneza. Iznenadićete se postignutim sjajem i činjenicom da će vaše cveće mesecima blistati.

Izvor: Kurir

U vreme kada je Jevremovac podignut, botaničke bašte bile su vrlo rasprostranjene širom Evrope. Sve do XVI i XVII veka bile su mesta na kojima se uzgajalo bilje korišćeno za lečenje. Tek u XVI veku dobijaju današnju funkciju – služe za edukaciju.

Prva botanička bašta u Beogradu nalazila se na Dorćolu, uz obalu Dunava. Na predlog Josifa Pančića, 1874. godine osnovana je odlukom Ministarstva prosvete i crkvenih poslova Kneževine Srbije. Prethodno je Pančić gajio za potrebe nastave malu baštu u dvorištu Liceja beogradskog, gde je predavao botaniku u okviru jestastvene istorije. No, ubrzo pošto je bašta podignuta na obali Dunava, dogodile su se dve velike poplave koje su, kako obala nije bila uređena, gotovo potpuno uništile biljni fond. Pre nego što je uspeo da pronađe novu lokaciju za Botaničku baštu, Pančić je 1888. godine umro.

Opširnije...