Berba i rukovanje plodovima posle berbe

Hlađenje i čuvanje

Plodovi kupine ne sazrevaju istovremeno, što znači da je potrebno više berbi da bi se obezbedili maksimalni prinosi. Berbu obavljajte često, barem svaki drugi dan ili češće, ukoliko su temperature visoke. Najviši prinosi ostvaruju se ako se berba obavlja ujutru, pošto se rosa osuši, i pre nego što nastupe visoke temperature. Razvijen sistem brzog transporta plodova sa polja tokom berbe je imperativ. Svaki sat kašnjenja odlaganja plodova u hladnjaču posle berbe umanjuje dugotrajnost plodova za otprilike 1 dan.

Kupine bi trebalo brzo stavljati u klimatizovane uslove hladnjače, propuštanjem hladnog vazduha ( 2°C) preko paleta sa plodovima. Kada se plodovi ohlade skoro do temperture 0°C, palete sa gajbicama treba uviti u plastiku i ostaviti u hladnu komoru na temperaturi od -1°C – 0°C, pri relativnoj vlažnosti vazduha od 90 – 95%, i uz slab protok vazduha, da bi se smanjio stepen dehidratacije. Više temperature i niža vlažnost vazduha nepovoljno će se odraziti na dugotrajnost plodova. Najbolji stepen zrelosti plodova kupine za svežu upotrebu je onda kada plod u potpunosti dobije crnu boju, ali pre nego što koštunica omekša. Plodovi koji se oberu pre punog zrenja biće dugotrajniji od onih koji se oberu zreli ili prezreli.

Opširnije...

Priprema pre sadnje - odabir parcele

Kupina najbolje uspeva kada je u potpunosti izložena suncu i dobroj ventilaciji, obezbeđena dovoljnom količinom vlage i uz zaštitu od oštećenja koja mogu da izazovu vetar i mraz. Međutim, kupina je u pogledu osetljivosti prema niskim temperaturama mnogo osetljivija u odnosu na malinu, i temperature ispod -18°C prouzrokuju znatnu štetu na izdancima većine sorti kupine. Promenljive temperature zimi i u rano proleće uzrokuju većinu znatnih oštećenja ukoliko kod biljaka dođe do prekida mirovanja.

Prednosti sadnje kupine na severnim i severno-istočnim stranama uglavnom pretežu u odnosu na ranije sazrevanje kupine zasađene na stranama okrenutim ka jugu. Slaba ventilacija i pojava mraznih "džepova" takođe mogu da prouzrokuju oštećenja cvetova u proleće. Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. Slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko plodova i izdanaka, što pogoduje razvoju bolesti izdanaka i truljenju izazvanog gljivicama.

Opširnije...

Marketing stakleničke maline

Plodovi maline proizvedeni u stakleniku mogu da budu veoma krupni i istovremeno veoma ukusni. Potrošači i restorani su spremni da plate između 3 USD i 6 USD za 175 grama ovog proizvoda vrhunskog kvaliteta. Organizacija marketinga na ciljanom tržištu i način reklamiranja, proizvođač treba da isplanira mnogo ranije. Savetodavci mogu biti dobar izvor informacija za pravljenje marketinške strategije.

Neke od marketinških opcija su:

Opširnije...

Štetočine maline

Običan paučinar (grinja): Tetranycus urticae Biologija štetočine Paučinar je najčešća vrsta grinje koja nanosi štetu biljkama maline i verovatno je najveća štetočina koja napada malina u staklenicima. Ova grinja nanosi štetu biljkama malina tako što ih oslabljuje hraneći se na naličju lista. Grinja koristi usne organe da probije i usisa sokove iz lišća. Ovo dovodi do žutih šara na gornjoj strani listova, što je jedan od pouzdanih simptoma napada grinja.

Drugi simptom pojave grinja je vrlo fina paučina na naličju listova. Na delovima biljaka sa velikom najezdom grinja, može se uočiti paučina koja povezuje susedne listove. Ova aučina na listovima štiti grinje od neprijatelja kao i od hemijskih sredstava za zaštitu. Okrugla jaja grinje, larve i imaga, kao i ljuska jajeta se mogu uočiti pod lupom. Ukoliko se ne suzbiju, grinje mogu prouzrokovati jaku hlorotičnost listova koji onda više ne vrše svoju funkciju i mogu da otpadne pre vremena. Napad najčešće počinje na donjim delovima biljke i pomera se na gore. U ekstremnim slučajevima ovo može prouzrokovati defolijaciju (potpuno opadanje lišća), slab rast biljaka i veliko smanjenje prinosa.

Odrasle ženke grinje imaju osam nogu, dugačke su oko 0,5 mm, a boja se kreće od žute/zelene do braon ili postaje narandžasto/ crvena sa približavanjem jeseni pre početka zime. Tela mužijaka su su mnogo manja, oko 0,3 mm, uske građe sa kupastim abdomenom. Karakteristične dve tamne tačke sa obe strane tela su u stvari hrana koja se vidi kroz poluprovidno telo ove štetočine. Telo je ovalno sa retkim dlačicama na gornjem delu. Mlade grinje mogu imati samo šest nogu, a po ostalim karakteristikama liče na odrasle grinje samo što su manje. Odrasla ženka dnevno polaže od 2 do 12 jaja što znači da za manje od mesec dana može da proizvede preko 100 jaja.

Opširnije...

Ishrana

Hranljivi elementi potrebni većini zasada se obezbeđuju upotrebom granuliranih đubriva. Zbog male količine zemljišta i čestog zalivanja, biljkama u saksijama je potreban drugačiji pristup. Najbolje je kombinovati sporo delujuća đubriva koja se dodaju zemljišnom supstratu i fertirigacu. Fertirigacija, odnosno dodavanje vodorastvorljivih đubriva kroz sistem za navodnjavanje je praktičan metod dodavanja azota i drugih makro i mikro elemanata biljkama maline koje se gaje u stakleniku. Rastvor đubriva treba da sadrži oko 100 ppm N i sve bitne mikro i makro elemente. Na tržištu su dostupna komercijalna vodorastvorljiva đubriva koja sadrže set svih neophodnih hranljivih elemenata.

Ove formulacije đubriva su većinom razvijene za cveće i povrće. Prema našem iskustvu, malini najbolje odgovaraju formulacije sa većom količinom N u odnosu na P i K. Zbog toga može biti potrebno korišćenje dve različita rastvora đubriva da bi se postigao pravi balans između N i drugih hranljivih elemenata. Najčešće korišćeno vodorastvorljivo đubrivo za proizvodnju maline u staklenicima je Peter’s Hysdrosol (NPK 5:11:26). Rastvor od 100 ppm N Hydrosol sadrži previše P i K za malinu, tako da je za bolji balans potrebno koristiti dva različitia rastvora. U nastavku je dat primer kako pomoću običnog razmernika pripremiti dva različita rastvora đubriva u količini od po 38 litara, kako bi se dobio rastvor od 100 ppm N sa manje P i K u odnosu na komercijalno pripremljenu gotovu formulaciju.

Opširnije...

Obrada novih jednogodišnjih izdanaka

Tokom berbe novi jednogodišnji izdanci će izbijati iz korenovog sistema. Ovi jednogodišnji izdanci mogu da porastu do 4,5 metara visine tokom prve godine, pa se ili moraju prekratiti ili treba ukloniti čitav prvi naraštaj, da ne bi predstavljali konkurenciju dvogodišnjim izdancima koji plodonose i smetali tokom berbe.

Jednogodišnji izdanci se uklanjaju do nivoa zemlje u saksijama i ostavljaju samo četiri zdrava jednogodišnja izdanka za narednu godinu ili se uklanja čitav prvi naraštaj novih izdanaka i tek drugi naraštaj se pušta da raste. Na kraju, trebalo ukloniti najmanje i najveće jednogodišnje izdanke i ostaviti samo izdanke prečnika oko 1,25 cm. Najmanji jednogodišnji izdanci će biti preslabi, dok će onim najvećima i najdebljima trebati suviše vremena da prođu kroz period mirovanja na hladnom. Na četiri ostavljena izdanka treba prekratiti vrhove ako pre berbe porastu do visine oko 1 metra.

Opširnije...

Lokacija i prored saksija.

Tokom prve sezone, biljke se mogu presaditi u saksije i ostaviti da rastu na otvorenom. Primena hemijskih sredstva za zaštitu od bolesti i štetočina je lakša na otvorenom, nego u plastenicima. Saksije sa biljkama treba da budu u potpunosti izložene sunčevoj svetlosti, zaštićene od vetra na podlozi sa prostirkom protiv korova i instaliranim sistemom za navodnjavanje "kap po kap". Kako bi se biljke izložile sunčevoj svetlosti, postavite redove saksija u pravcu sever – jug.

Ako je moguće, postavite saksije u blizini staklenika, kako ih ne biste prenosili daleko kada dođe vreme da ih preselite u staklenik. Ovim se smanjuje mogućnost oštećenja biljaka, a i manje će vas boleti leđa. Lokacija treba da bude daleko od izvora štetočina i bolesti kao što su obližnji zasadi jabuke, žbunje i zakorovljena mesta, odakle se seme korova može raširiti po saksijama. Ostavite dovoljno prostora između redova da bi i donji delovi biljaka imali dovoljno sunca, otprilike 2,5 do 3 metara. Ako su izdanci preblizu jedni drugima, niži pupoljci neće proizvesti bočne rodne grančice kada se unesu u staklenik.

Opširnije...

Postoje dve osnovne grupe malina: dvorodne i jednorodne. Dvorodne ili remontantne sorte maline, nose plodove na vrhovima jednogodišnjih izdanaka u prvoj godini gajenja, a drugi rod donose na nižim delovima izdanaka u narednoj godini. Nakon plodonošenja u drugoj godini, izdanci venu i mogu se ukloniti, jer se novi izdanci razvijaju iz višegodišnjeg korenskog sistema. Jednorodne sorte donose plodove na bočnim rodnim grančicama koje se razvijaju iz pazušnih pupoljaka na dvogodišnjim izdancima.

Jednogodišnji izdanci nakon razvoja u prvoj vegetaciji, prolaze kroz zimski period mirovanja. Nakon mirovanja, na dvogodišnjim izdancima iz pupoljaka se razvijaju bočne grančice sa cvastima koje nakon oprašivanja donose rod. Slično kao kod dvorodnih sorti koje plodonose na jednogodišnjim izdancima, i kod jednorodnih sorti se izdanci nakon donošenja roda osuše, pa se mogu ukloniti kako bi se oslobodio prostor za nove mlade izdanke koji se razvijaju iz korenskog sistema.

Opširnije...

Borovnica je osetljiva na mnoge insekte i bolesti. Mnoge od ovih štetočina mogu se kontrolisati, ili se njihova zastupljenost može svesti na minimum kroz adekvatnu negu i primenu agrotehničkih mera u zasadu. Održavanje ispravnog zadravstvenog statusa sadnica, snabdevenost vodom, kao i provetravanje i zaštita od korova, u cilju minimiziranja zastupljenosti domaćina bolesti, doprineće smanjenju uticaja bolesti i štetočina.
Suzbijanje štetočina lakše je ako je žbun proređeniji. Pritom, izbor otpornih sorti i adekvatna upotreba pesticida, u cilju zaustavljanja širenja pojave štetočine koja se suzbija, takođe pozitivno utiče na njenu zastupljenost. Međutim, kada se prilikom pregleda zasada utvrdi da će gubici u prinosima preći prihvatljive granice hemijski pesticidi pružaju najbolju zaštitu i zadovoljavaju potrebe svakog tržišta.

Opširnije...

Berba i manipulacija plodovima posle berbe

Tretiranje plodova pre berbe i odluke o načinu tretiranja zasada borovnice značajno se odražavaju na prinos. Izabrana sorta trebalo bi da odgovara potrebama na tržištu. Na primer, treba izbegavati sorte sa plodovima problematičnog kvaliteta, a sorte kao što je Elliot, koje boju poprimaju pre nego što postignu odgovarajući nivo šećera, ne treba brati pre postizanja pune zrelosti. Adekvatnom rezidbom postiže se da plodovi budu krupniji, ujednačeniji, ranijeg vremena zrenja, kao i da se lakše beru, što doprinosi efikasnosti i smanjenoj pojavi oboljenja.

Visok nivo azota može dovesti do slabije trajnosti plodova i zakasnelog vremena sazrevanja. Slabo oprašivanje negativno će se odraziti na zametanje plodova i prinose. Važno je u svim oblastima iznaći najbolja rešenja za gajenu kulturu, u cilju dostizanja profitabilnih prinosa. Prvi prinosi se često mogu očekivati u toku treće i četvrte godine gajenja, s tim što se puna produktivnost zasada očekuje u šestoj i desetoj godini, u zavisnosti od sorte i klimatskog područja.

Opširnije...